Petar Bojovic-Poslednji srpski vojvoda

Petar Bojovic-Poslednji srpski vojvoda

Petar Bojović (1858—1945)
« poslato: April 10, 2011, 12:18:59 pm »
*




PETAR BOJOVIĆ
(Miševići, 16.07.1858 — Beograd, 20.01.1945)
 
Vojvoda Petar Bojović, seljački sin, rođen u Miševićima kod Nove Varoši 16. jula 1858. godine, je kao i njegova tri prethodnika učestvovao u svim ratovima za stvaranje Srbije. Najbolji učenik, prvak u svojoj klasi, briljantan teoretičar. Učesnik je srpsko-turskih ratova tokom kojih je bio u štabu Vrhovne komande, posle srpsko-bugarskog rata postao je vodnik konjice, a zatim je 1891. položio ispit i dobio čin kapetana. Istovremeno je postavljen za vršioca dužnosti načelnika štaba Moravske divizije u Nišu, gde je ostao pet godina. Menjao je nekoliko dužnosti sve do izbijanja Balkanskih ratova 1912. godine, kada je postao komandant Konjičke divizije. U Prvom balkanskom ratu Bojović je bio načelnik Štaba Prve armije od oktobra 1912. godine. Istakao se tokom Kumanovske i Bitoljske bitke, posle kojih je dobio čin generala. U Drugom balkanskom ratu bio je načelnik Štaba Prve armije koja je odnela pobedu u bici na Bregalnici. U Prvom svetskom ratu je bio komandant Prve armije do ranjavanja. Kada je doneta odluka da se trupe povlače ka Albaniji, Bojović je tada (decembar 1915.) postavljen za načelnika Vrhovne komande. Podneo je ostavku načelnika Vrhovne komande 19. juna 1918. godine, zbog neslaganja oko proširenja Solunskog fronta. Zatim je opet postavljen za komandanta Prve armije, kojom je komandovao i u bici kod Dobrog polja. Zbog ratnih zasluga 13. septembra 1918. dobio je čin vojvode. Posle rata postao je komandant Prve armijske oblasti i na toj funkciji je ostao do decembra 1920. godine. Imenovan je načelnikom Glavnog generalštaba vojske Kraljevine SHS u martu 1921. godine. Zbog predloga da se oformi Vrhovni vojni sovjet, koji bi ocenjivao i postavljao kadar, je penzionisan. Bio je to predlog kojim se zalazi u kompetencije Vrhovnog komandanta — kralja a ovaj to nije mogao da mu oprosti. [...]

Petar Bojović, je živeo u penziji do 1941. godine. Vraćen je u službu 1941. i postavljen za Vrhovnog inspektora vojske Kraljevine Jugoslavije. Tokom Aprilskog rata postavljen je za pomoćnika vrhovnog komandanta Kraljevske jugoslovenske vojske, mladog kralja Petra II, a posle kapitulacije vojske bio je u kućnom pritvoru u Beogradu sve do kraja rata. Po oslobođenju Beograda uhapsila ga je OZNA. U pritvoru je mučen, pa zatim pušten, a ubrzo je i preminuo. Sahranjen je bez vojnih počasti.

Tako je otišao i poslednji srpski vojvoda. .
SUDBINA KRALJEVOG VOJVODE

Brozovi "oslobodioci" upali su u kuću vojvode Petra Bojovića u Trnskoj ulici pod brojem 25. Mnogo im se dopala ta kuća: rado bi se uselili. Kad su ušli, primetili su vojvodin mundir preko stolice, a na stolu vojvodinu šapku. Već i sama činjenica da je Bojović bio "kraljev vojvoda" bila je dovoljna da "oslobodioci" primene silu: najpre su šutirali njegovu vojvodsku šapku, a potom su, posle grubih reči nasrnuli i na slabašnog vojvodu, tada na zavšnici devete decenije života. Vojvodin sin Dobrosav skočio je da zaštiti oca, ali je savladan snažnim udarcima i ubrzo potom upućen u robijašnicu Sremske Mitrovice. Kad je vojvoda umro, prevezen je na taljigama na Novo Groblje.

Uploaded: Mar 6, 2016

Views: 6

Likes: 2

Downloads: 0

Tags: Petar Bojovic, poslednji srpski vojvoda, Kalenic pijaca, Beograd

Like
Share
Download
published 1 year ago
B.bcreative
Follow


0 Comments