zrele jagode u zardinjeri

Jagoda (Fragaria) je rod biljaka iz porodice ruža s desetak vrsta, od koje su gotovo sve rasprostranjene u severnom umerenom pojasu, a samo jedna u Čileu. Donji listovi biljaka su sastavljeni od 3 lista; od belih cvetova se razvija zbirni plod (jagoda) koji na mesnatom cvetištu nosi brojne oraščiće.
Šumska jagoda(Fragaria vesca) rasprostranjena je u umerenoj Evropi i umerenoj Aziji,a odomaćila se i izvan tog područja.Jagoda spada među najomiljenije sitno voće, a njeni plodovi dolaze najranije u proleće . Može se saditi i na najmanjoj površini, jer jagoda daje ne samo ukusan plod, nego zbog lepote cveta i ploda daje ukras vrtu.

Vrste jagoda:

Asieta, najranija sorta, ima duguljast oblik ploda i vrlo je rodna, plod je sladak i aromatičan.
Asiropa, dozreva srednje rano, oblik ploda je koničan, rodnost je obilna, ukus je sladak i vrlo aromatičan.
Astino, dozreva nešto kasnije od asirope, ima čvrsto meso, na dobrom je tlu vrlo krupna, a rodnost je obilna.
Seligra, najskuplja sorta, prosečna težina ploda iznosi 100 grama, vrlo je rodna i na jednom grmu daje preko 1 kg ploda, veličina je ploda poput mandarine, berba traje oko mesec dana.
Sastav jagode:Što se tiče vode sadrže oko 80% vode, pa je energetska vrednost svega oko 25 kcal i potiče prvenstveno od ugljenih hidrata – glukoze, saharoze i fruktoze. Lako su svarljive jer celulozu nemaju. Najviše imaju vitamina C i nešto vitamina B grupe, kao i beta-karotina (provitamina vitamina A).

Hranjiva vrednost po 100g
Energija 135 kJ
Ugljenohidrati 5,5 g
Masnoće 0,4 g
Belančevine 0,8 g
Voda 89,8 g
Vitamin A ekviv. 8 μg (1%)
Vitamin B6 0.1 mg (8%)
Vitamin C 65 mg (108%)
Kalcijum 26 mg (3%)
Gvožđe 1 mg (8%)
Magnezijum 15 mg (4%)
Fosfor 25 mg (4%)
Kalijum 145 mg (3%)
Natrijum 3 mg (0%)
Procenti su relativni u odnosu na američke preporuke za dnevne potrebe odraslih osoba.
Jagode su izuzetno bogate kalijumom, kao i gvožđem. Sadrže i dosta kalcijuma i fosfora. Posebno su bogate vitaminom C, a sadrže i provitamin A (karotin). Posebno su bogate antioksidansima, spadaju u najbogatije vrste voća ovim materijama.
Jagode se posebno preporučuju za malokrvne, zbog sadržaja gvožđa i vitamin C. Zbog bogatstva kalijuma preporučuju se osobama koje pate od zadržavanja tečnosti u organizmu. Zahvaljujući dijetnim vlaknima, kao i sadržaju folata, povoljno deluju na rad organa za varenje i deluju preventivno protiv karcinoma debelog creva.
Deluju preventivno protiv nastanka srčanih oboljenja, zahvaljujući mogućnosti da doprinesu smanjenju holesterola u krvi; a fenoli, biljna jedinjenja koja sadrže, sprečavaju oksidaciju masti (oksidisani holesterol je posebno štetan).
Narodna medicina preporučuje jagode za terapiju gihta, reume, lenjih creva, kao i problema sa jetrom. Tanini i flavonoidi koje jagoda sadrže čini je korisnom u slučaju raznih zapaljenja želuca i creva, proliva, kao i protiv upale hemoroida.

Blagotvorne su u prevenciji i lečenju anemije, zbog svoje obojenosti koju im daju pigmenti antocijanina. A beta-karotin je moćan antioksidans. Od minerala sadrže najviše kalijuma, koji je dobar za snižavanje krvnog pritiska, pa se preporučuje za očuvanje srca i krvnih sudova.Protiv bolesti bubrega,vitaminoze, hemoroida, rana, arterioskleroze, koznih oboljenja, cira na zelucu, malaksalosti, malokrvnosti, za smanjenje visokog krvnog pritiska, nervne napetosti, protiv krvarenja materice, za bolju probavu. U šumskim jagodama ima vise gvozdja nego u domacim, pa se posebno preporucuju malokrvnim osobama. Rizom sa korenjem i lišćem šumske jagode upotrebljavaju se kao sredstvo kod preteranog i čestog izbacivanja tečnih stolica (antidijeretik). Od lišća jagoda se prave čajevi izuzetne lekovitosti. Svež plod šumske jagode s mlekom, vinom ili limunovim sokom, pomaže bubrežnim bolesnicima, leči od žutice, jača srce.
Zanimljivosti o jagodi:• U Belgiji postoji Muzej jagoda (Musee de laF raise – Wepion sur Meuse Belgique)
• Shakespeare ju je opisao u Othellu i iskoristio kao ukras za Desdemonin peškir;
• Indijanci su poznavali jagode i pre dolaska kolonizatora, i to umešavajući ih u hleb! Nakon što su kolonizatori probali taj hleb, načinili su svoju verziju i tako je nastao čuveni tzv. „jednostavni kolač od jagoda“.
• U doba Grka i Rimljana jagode se još nisu uzgajale, nego su rasle kao divlja biljka.
• Jagode ne rastu u tropskim krajevima.
• Godine 1454. nastao je prvi dokument o jagodi, radilo se o biljci u herbarijumu .
• Kraljica Anne Boleyn, druga žena Henrika VIII, koju je kasnije dao pogubiti, na vratu je imala obeležje od rođenja u obliku jagode, što su kasnije neki protumačili kao znak da je veštica.
• U ostacima sojenica u Europi nađene su sačuvane semenke jagode (u jednoj jagodi je prosečno 200 sitnih semenki);
• Jedinstvena je po tome što svoje semenje nosi na spoljašnjoj strani, a ne u unutrašnjoj;
• Jagoda je najranije voće u proleće.

Alergija na jagode – simptomi i znaci

Poremećaji spavanja
Krvni pritisak (Smanjeno)
Bol – Andomen
Poteškoće pri gutanju
Rumenilo – Koža
Zatvor
Crvenilo – Usne (Oko)
Oticanje – Lice
Crvenilo – Lice
Otežano disanje
Peckanje – Usta
Svrab – Usta
Bol – Sinusi
Glavobolje
Šištanje pri disanju
Kijanje
Svrab
Proliv
Povraćanje
Mučnina
Oticanje – Grlo
Curenje nosa
Vodnjikav – Oči
Bolnost – Oči
Svrab – Oči
Crvenilo – Oči
Koprivnjača
Kašalj
Astma
Oticanje – Usne
Oticanje – Jezik
Promuklost
Nepromišljenost

Folder: PRIRODA

Uploaded: Apr 22, 2016

Views: 52

Likes: 25

Downloads: 0

Tags: sitno, crveno voce jagoda

Like
Share
Download
published 1 year ago
suzi
Follow


6 Comments
thejett77

thejett77

posted 1 year ago

Nice :-)

mecelk

mecelk

posted 1 year ago

Like

mima54

mima54

posted 1 year ago

LIKE

wotkica

wotkica

posted 1 year ago

juhu jagodice -bobice :-))

nenana

nenana

posted 1 year ago

Like!!!

yupiter

yupiter

posted 1 year ago

.•.¸¸ⓁiKe.•.Y