dosle laste sa juga,mladi par

Laste su male, nežno sagradene ptice širokih grudi, kratkog vrata i spljoštene glave. Kljun im je kratak, na korenu mnogo širi nego na vrhu i zato gotovo trougao. Vrh gornjeg kljuna je malo savijen iznad donjega, a otvor ždrela rascepljen sve do očiju. Noge su im kratke, slabe i sa malim noktima, krila dugačka, uska i šiljata. Oba pola vrlo malo se razlikuju po boji. Laste, od kojih poznajemo 143 vrste, raširene su po svim kontinentima i svim geografskim širinama. Mnoge od njih naseljavaju se i u čovekove kuce, druge na stenama i na strmim padinama, dok neke vrste biraju drveće da u njemu sagrade gnezdo.

Ishrana

Lasta se hrani raznim insektima, uglavnom dvokrilcima i opnokrilcima, leptirima i tvrdokrilcima. Pcele i ose naoružane oštrom žaokom ne jede. Lovi samo u letu i ne može da hvata plen koji sedi. Zato može, ako potraje kiša duže vremena i ostanu insekti u svojim skloništima, često da zapadne u nevolju, pa bojažljivo pokušava da, preletajuci pored njihovih skloništa poplaši insekte i natera ih na to da polete. Već prema tome da li lovi izjutra ili uvece odnosno kakvo je vreme, lasta leti u višim ili nižim slojevima vazduha, pa ljudi po njenom letu zakljucuju kakvo će biti vreme. Kada je lepo vreme trpeza joj je obilno prostrta i ona je vredna i vesela, a po lošem vremenu gladuje i postaje tiha i žalosna. Buduci da se neprestano kreće, lasta treba nesrazmerno mnogo hrane i jede dokle god leti. Ono sto pojede probavlja brzo, a nesvarene ostatke, krila tvrdokrilaca i noge, izbacuje kroz usta u obliku gvalica.

RazmnožavanjeU maju ženka snese cetiri do šest jaja koja na potpuno beloj podlozi imaju pepeljastosive i crvenkastosmede tačke. Na njima leži bez pomoci mužjaka, a kada je vreme povoljno mladi se izlegu vec posle 12 dana. Ako je vreme loše, a pogotovo ako pada kiša, lasta mora na nekoliko sati da napusti jaja da uhvati potrebnu hranu, pa se u takvim prilikama može dogoditi da se mlade ptice izlegu tek posle 17 dana. Na pocetku mlade ptice vrlo su ružne, imaju upadljivo široke kljunove. Oba roditelja marljivo ih hrane, a kad su okolnosti povoljne, mladi brzo rastu i ubrzo mogu da izvire preko ruba gnezda, a ako sve ide u redu, mogu vec u trecoj nedelji života da polete sa roditeljima u slobodu. Roditelji ih još neko vreme hrane, pa ih prvih dana svake veceri vode natrag u gnezdo. Kasnije mlade ptice spavaju izvan gnezda, i naposletku ih roditelji prepuštaju njihovoj sudbini. Zatim, vecinom prvih dana avgusta, osnivaju stare ptice drugo leglo. Ponekih godina drugo leglo toliko može da zakasni, da su ugrožene i stare i mlade ptice. U severnijim zemljama roditelji moraju ponekad da napuste mlade. Ako su okolnosti povoljne i mlade ptice vec davno nauce da lete pre nego što ih jesen pozove na odlazak. Mlade laste u društvu roditelja i ostalih rodaka sakupljaju se zajedno sa pliskama i cvorcima u tršcacima pored jezera i tu se odmaraju sve dok ne dode noc kada krenu na put.

Fizičke karakteristike

Naša seoska lasta zastupa rod plemenitih lasta koje imaju sledece osobine: ispruženo, veoma mišicavo telo, kratak vrat, pljosnatu glavu sa širokim jedva vidljivo zaobljenim kljunom, prilicno duge noge i potpuno odvojene prste, dugacka krila od kojih je, za vreme mirovanja, mnogo duži duboko rascepljen rep. Perje im je meko, a s gornje strane divno svetluca metalnim sjajem. Lasta je dugacka 18 cm, a rastvorenih krila meri u širinu 31 cm. Gornji deo tela i široki pojas na vratu su plavicastocrne boje i imaju metalni sjaj, celo i grlo su kestenjasti, a ostali donji delovi tela su svetlordastožuti. Kod ženke su sve boje blede nego kod mužjaka, a kod mladih ptica vrlo su mutne. Od cula kod laste najrazvijeniji je vid. Malog insekta može da ugleda u letu vec iz velike udaljenosti, pa lovi samo pomocu vida.

Stanište

Podrucje gneždenja seoske laste obuhvata citavu Evropu sa ove strane polarnog kruga, a isto tako zapadnu i srednju Aziju. Lasta se vec u davno doba dobrovoljno prkljucila uz coveka i nastanila se u njegovu kucu pa i sada stanuje, ako joj covek dopusti, kako u palati tako i u kolibi. Samo tamo gde nema nikakvih idgovarajucih stanova, bira izbocenja u strmim stenama, ali i danas ih odmah zamenjuje sa prvom cvrstom kucom koja bude sagradena u nekom pustom predelu. Pokušava da se udomi cak i u pokretnu kolibu skitnice pastira. Seoska lasta stiže u srednju Evropu izmadu 1. i 15. aprila, izuzetno ranije, a retko kasnije pa u domovini ostaje do kraja septembra ili do pocetka oktobra. Dakako da ovde ne možemo uzeti u obzir one ptice koje su iz bilo kojih razloga zaostale. Za vreme seobe vidimo lastu po celoj Africi. Stiže do podbrežja Rta Dobre Nade, a isto tako je nalazimo kao zimskog gosta i u svim nizinama Indije, na Cejlonu i na ostrvima Sunda. Za vreme seobe leti preko zemalja u kojima i leti i zimi žive njeni srodnici, pa bi te zemlje mogle da joj pruže sve ono što joj je potrebno za život, ali se seoska lasta tamo ne spušta ni da se odmori. Cim se vrati kuci, pronalazi staro gnezdo ili gradi novo. Tako pocinje njen letnji život sa svim radostima i brigama.

Ponašanje

Seoska lasta je vrlo žustra, smela, živa i ljupka ptica koja uvek izgleda vrlo doterana i cije dobro raspoloženje može da poremeti samo loše vreme i nestašica hrane kao posledica nevremena. Iako je po izgledu nežna i slaba, ipak u mnogom pogledu ispoljava veliku snagu. To dokazuje njen let i ponašanje tokom leta, prepirke sa svojim srodnicima i odlucnost sa kojom progoni grabljivice i zveri. Seoska lasta leti najbrže, najrazlicitije, najspretnije od svih naših lasta. Ona pliva u vazduhu i lebdi, neprestano naglo jureci napred ili leti lepršajuci, spušta se kao strela, izvrce u stranu ili podiže, u kratkom luku spušta se gotovo do zamlje ili do površine vode, pa se isto tako lako diže u visinu, i sve to izvodi sa tolikom spretnošcu da moramo da joj se divimo. U letu može cak da se izvrne na leda. Vrlo spretno leti kroz uske otvore, a da se nigde ne udari, a pored toga zna veštinu da se u letu okupa pa leti iznad površine vode, brzo zaroni, trenutak ostane u vodi, a zatim izleti tresuci perje. Ovakvo ronjenje koje za svega nekoliko trenutaka prekida let, ponavlja seoska lasta nekoliko puta uzastopno i kupanje je gotovo. Za odmaranje lasta bira više položaje sa kojih može lako da odleti, odnosno da se spusti na njih. Tu se sunca, ureduje perje i peva. Uvek izgleda vitka i živa, gotovo lukava. Trup drži za vreme sedenja vodoravno. Cesto okrece grudi ovamo-onamo i peva dobro raspoložena, cvrkucuci, pa spušta i diže krila ili rasteže krila i noge. Na zemlju seda nerado, vecinom samo da bi pokupila materijal za gradu gnezda ili dok je još vrlo mlada. Nožice joj nisu dobro sagradene za sedenje na zemlji, a još manje za hodanje. Ako sedne ili pokuša da hoda, izgleda kao bolesna i nemocna, pa nam uopšte ne izgleda da je to ona ista brza ptica koju posmatramo kad smelo i neumorno leti.

Gnezdo

Prema gradi gnezda razlikuje se seoska lasta od svojih srednjeevropskih rodaka. Ako je ikako moguce, gradi gnezdo u unutrašnjosti zgrada tako da je odozgo zašticeno tavanicom ili krovom. Grede pod krovom, ispod tavanice staja ili u hodniku seoske kuce, tavan ili bilo koja druga prostorija, istrošene oronule prostorije, manje ili više prljave, ali zašticene od promaje i nevremena, to su mesta za gnezda koja lasta narocito voli. Na takvim mestima mogu da stanuju citava naselja. Gnezdo lasta lepi uz gredu ili uza zid, najradije na gruba mesta koja su odozdo poduprta isturenim daskama ili klinovima. Ono otprilike lici na cetvrtinu šuplje kugle. Na mestu gde je gnezdo prilepljeno uza zid, njegovi zidovi su deblji. Njegov obod je uglavnom vodoravan, ali je uza zid vecinom malo uzdignut. Gnezdo je široko otprilike 20 cm, a duboko 10 cm. Materijal od koga je sagradeno sastoji se od muljevite ili bar masne zemlje koju lasta pokupi grudvicu po grudvicu, presvlaci je pljuvackom i oprezno prilepljuje uza zid, ili uz vec zapocet deo gnezda. Drugo gradivo koje retko upotrebljava je koštani ugalj, i ono je slepljeno na uobicajen nacin. Fini delici trave i dlake provlace se izmedu materijala u zidu gnezda, privezuju gnezdo, ali pravi materijal koji svemu tome daje cvrstinu jeste pljuvacka. Po lepom vremenu, par lasta, dovršava izgradnju gnezda u roku od osam dana. Zatim unutrašnji deo gnezda oblažu nežnim travcicama, dlakom, perjem i slicnim mekim materijalom. Gnezdo laste smešteno na zatvorenom mestu služi više godina, možda ne samo tom paru lasta koji ga je sagradio, vec i kasnijim pokolenjima. Ako se gnezdo vremenom ošteti, lasta ce pažljivo da ga popravi pre nego što pocnu sa nošenjem jaja. Unutrašnji deo se redovno obnavlja, a na spoljašnjem delu gnezda ne menja se ništa dokle god ono postoji.

Prirodni materijali

Iako je lasta vrlo spretna i privržena coveku, ipak je izvrgnuta mnogim opasnostima. Kod nas je soko lastavicar najopasniji od njenih prirodnih neprijatelja, a u južnoj Aziji i srednjoj Africi preuzimaju druge vrste sokola tu ulogu. Mlade laste su ugrožene od grabljivaca koji žive u kuci, a najviše od pacova i miševa. Ovim neprijateljima zna ponekad da se pridruži i covek, pa u Italiji i Španiji decaci svake godine iz obesti poubijaju na hiljade lasta. U kavezu lastu retko vidamo, jer zatvorena ne ostaje dugo u životu. Zahteva najvecu brigu i negu, a vrlo slabo za sve to zahvaljuje.gradska lasta:Po kratkom i manje rascepljenom repu razlikuje se gradska lasta, koja se kod nas nalazi u velikom broju, od seoske laste. Osim toga gradska lasta je manja, dugacka svega 14 cm, raspon krila joj meri u širinu 27 cm. Perje ove laste je na gornjoj strani tela plavicastocrno, na donjoj strani i na trtici belo, i nema smedu boju na celu i vratu kao što je nalazimo kod seoske laste. Crna boja gornje strane tela kod mladih ptica je mutnija, a bela na vratu manje je cista nego kod starih.

Stanište

Gradska lasta živi u istoj domovini kao i seoska lasta, ali ipak dopire više na sever od nje. Izgleda da se u srednjoj Evropi radije zadržava u gradovima. Njena gnezda nalazimo na velikim, starim zgradama. U domovinu stiže vecinom nekoliko dana posle seoske laste, ali zato duže ostaje. U prolece stiže pojedinacno, ali za vreme jesenje seobe skupljaju se velike družine koje ponekad narastu u tako velika jata da broj ptica u njima ne možemo ni da ocenimo. Ta jata okupljaju se na krovovima visokih zgrada, a na put krecu obicno odmah posle zalaska sunca. Za vreme seobe ponekad se odmaraju u šumama i na drvecu. Kod nas se gradska lasta gnezdi iskljucivo na zgradama u gradovima i selima, a u zemljama koje nisu gusto naseljene, gnezdi se masovno na strmim stenama, na primer, u Španiji i na krecnjackim stenama ostrva Rigena, a isto tako, prema Šincu, na povoljnim stenama Švajcarskih Alpa. Redovno odabira takvo mesto na kome je gnezdo zašticeno odozgo tako da ga ne okvasi kiša, pa ga u kucama gradi ispod nastrešnica i na odgovarajucim mestima. Ponekad se naseli i u neku rupu u zidu, pa zazida ulaz ostavljajuci otvoren samo mali prolaz kroz koga može da uleti i izleti.

Ponašanje

Po svojoj prirodi obe laste su slicne, ali ih pri pažljivijem posmatranju ipak lako možemo da razlikujemo. Gradska lasta je ozbiljnija, promišljenija i bezazlenija od seoske laste. Manje je poverljiva, ali nije plašljva, ne leti tako brzo kao seoska lasta, ali ipak dosta brzo pa duže i cešce lebdi u vazduhu, i vecinom leti na vecoj visini od seoske laste. Let joj je blag i nije tako jako brz i promenljiv, ali i gradska lasta leti zaokrecuci se u raznim krivinama i zaokretima, cas visoko, cas nisko. Ako pada kiša, zna da se uzvine na vrlo velike visine pa tamo lovi hranu. Po glasu gradsku lastu lako razlikujemo od seoske laste. Njeno dozivanje zvuci kao šer ili skri, a izraz straha je skiir. Pesma joj je jednostavno ponavljanje tonova koji se neprestano ponavljaju i nisu baš prijatni. Ova pesma spada medu najlošija pticja pevanja.

Gnezdo

Gnezdo gradske laste razlikuje se od gnezda seoske laste po tome što je uvek citavo zazidano osim rupe za ulaz pa nije odozgo otvoreno. Na njemu preovladuje oblik polukugle, ali ima i raznih drugih oblika. Obe stare ptice revnosno grade gnezdo, ali to je dug posao pa ga retko završe pre 12 do 14 dana. Samo izuzetno nalazimo jedno usamljeno gnezdo gradske laste. Obicno više ptica grade vrlo mnogo gnezda jedno pored drugog ili iznad drugoga. Par gradskih lasta koji je sagradio gnezdo, ne samo što ga upotrebljava za oba svoja legla u toku jednog leta, vec se u njega naseljava i iducih godina, ali iz njega uvek izbaci svu necistocu i unosi nov materijal za oblaganje udubljenja. Oštecena mesta spretno popravlja, pa zna cak i da zakrpi i rupe u zidovima.

Prirodni nerijatelji

Soko lastavicar i mali soko najgori su neprijatelji gradske laste. Njihova gnezda pljacka kukuvija, a ponekad i lasice, pacovi i miševi. I stare i mlade ptice dosta trpe od parazita. Od drugih neprijatelja štiti ih njihova spretnost. Samo sa jednom pticom moraju da izbore upornu bitku, sa vrapcem, a te borbe cesto se završavaju smrcu. Mužjak vrapca obicno zaposeda gnezdo cim ga laste dovrše. Jednostavno se uvuce u gnezdo i drsko viri kroz ulazni otvor. Laste ne mogu ništa da preduzmu protiv takve otimacine nego da, u društvu svojih suseda, lepršaju oko gnezda plašljivo kriceci pokušavaju da kljucnu uljeza, ali se ne usuduju da ga stvarno zgabe. U takvim okolnostima cesto prolazi po nekoliko dana pre nego što laste odustanu od borbe i vrapcu prepuste gnezdo. On ga sad brzo ureduje na svoj nacin, oblaže ga iznutra sa mnogo mekanog materijala da bude toplo. Dugacki koncici i travke vise uvek sa ulaznog otvora i pri tom svedoce da je gnezdo izmenilo vlasnika. Pošto vrapci vrlo rado stanuju u takvim gnezdima oni, oduzimajuci lastama gnezda, znatno ometaju njihovo leženje. Par lasta koga ova nesreca zadesi dva puta tokom jednog leta, uopšte ne mogu da izvedu mlade. I poljski vrapci vole da se uvuku u lastina gnezda. A prica da laste iz osvete zazidaju vrapca, samo je naivna bajka. Vrabac sigurno ne bi cekao u gnezdu dok ga ne zazidaju. Gradske laste mogu jedino tako da se zaštite od uljeza, što sagrade tako uzak ulaz u gnezdo, da jedino one mogu da se provuku kroz njega, dok deblji vrabac nikako ne može da se uvuce. I zaista, u gnezda sa vrlo uskim otvorom ne useljavaju se vrapci.

Folder: Zivotinje,ptice

Uploaded: May 11, 2016

Views: 108

Likes: 23

Downloads: 0

Tags: ptice selice, laste

Like
Share
Download
published 1 year ago
suzi
Follow


6 Comments
andreyrostov

andreyrostov

posted 1 year ago

Like

selena_k

selena_k

posted 1 year ago

Like

zucabrate

zucabrate

posted 1 year ago

Like

zucabrate

zucabrate

posted 1 year ago

Like

yupiter

yupiter

posted 1 year ago

(^_^) 👍Ⓛⓘⓚⓔ✿Y☆

petar.djokic

petar.djokic

posted 1 year ago

like